Uvodnik

Људи који се баве осигурањем себе замишљају као мускетаре. Зашто? 

Осигурање је вид комунизма који функционише.

О чему се ради тачно? 

Свет је несигуран. Увек је био. Ризици су свуда око нас. Ризик је везан за неизвесност и губитак. Дакле – не знамо када ће се и да ли ће се остварити али ако и када се оствари биће потребна нека средства да се настала штета надокнади. Шта радити дакле у сусрету са ризиком? Парафразираћу оно што је некад било добро познато- живети као да се никад никада неће остварити али бити спреман за њега као да нас чека иза првог угла. Концепт осигурања заснован је на организованој/планираној солидарности на неки начин.

ту долазимо до "Сви за једног, један за све" и тог мускетарског елемента. Нека средства се одвајају са стране, акумулирају се и употребљавају се када се остваре ти неки ризици.

Прве назнаке трансфера ризика на неки начин јавиле су се још код старокинеских и вавилонских трговаца (неких 2 до 3000 година пре нове ере) а помиње се и у Хамурабијевом законику. У Србију је осигурање дошло крајем XIX века „са запада“ али нећу о историји.

Постоје различите врсте осигурања и различите поделе а најчешћа подела је на животна и неживотна. Неживотна она осигурања којима се штите финансијски интереси везани за имовину. Животна осигурања у свом ризико делу су један леп подсетник и да се овај свет не врти око нас. Ако се осигурани ризик оствари то значи да ће осигурано бар отићи са миром да су најближи финансијски обзбеђени.

Дакле сем солидарности важна карактеристика осигурања је и љубав.

Код животних осигурања сем самог ризика постоји и елемент штедње. Сваки динар који не потрошимо данас сачекаће нас у будућности.

Какав је систем тј тржиште осигурања у Србији? Да ли је солвентно? Да. Свака уговорена обавеза је испуњена. Наглашавам ово - свака уговорена обавеза.

„Солвентност је способност да се новчаним средствима испуне своје обавезе“

У суштини - најкраћи опис српског тржишта осигурања био би - стабилно и неразвијено, мада се најчешће каже да је перспективно. Прави тест осигурања биле су прошлогодишње поплаве у Србији. Укупна процењена штета је 1, 5 милијарди €. Из осигурања је исплаћено тек око 38-39 милиона € (подаци НБС као надзорног органа). Нигде у свету степен покривености укупних штета осигурањем није 100% (далеко је од тога) али ових једва нешто преко 2,5% је опомињуће.

Перспективно је само друга реч за неразвијено

Оно што је значајно је да се није десило да је нешто било осигурано а да друштва за осигурање нису имале новаца да штету надокнаде. Напротив, проблем није био у томе. Проблем је настао што је премало осигураног.

Договор је био и да кажем о осигурању нешто из личног угла па ћу о страховима.

Оно што већина нас још увек успева је да се прилагодимо свом губеру. Већину дневних потреба успевамо да исфинансирамо (питање је колико се и чега одричемо а да и није баш луксуз) али оно што брине је:

1. од чега ћемо живети кад престанемо да радимо?
2. чиме ћемо да се лечимо кад не будемо више толико млади и кад година производње доведе до још више хабања организма?
3. чиме ћемо платити школовање деци?

Све те ствари некада је „плаћала држава“ али... Проблем је у томе што је ово данашње „растезање губера“ све теже али истовремно будућност неминовно долази и морамо се спремити (накупити фондове) за њу. Како?

Хајде да први наступ завршим са питањима. Можда одговора и нема али их ипак вреди поставити.

1. КАКО ОСИГУРАТИ ВИШЕ ПА КАД НАС СТИГНЕ СЛЕДЕЋА ПОПЛАВА ИЛИ ЗЕМЉОТРЕС ДА НАПЛАТИМО МАЛО ВИШЕ ОД 2% УКУПНЕ ШТЕТЕ?
2. КАКО КРЕИРАТИ И НАПУНИТИ ФОНДОВЕ ЗА ТРЕЋЕ ДОБА ТЈ КАКО ДАНАС УШТЕДЕТИ ДОВОЉНО ЗА ДОСТОЈАНСТВЕНО СУТРА?