Okvir dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja se u Zakonu o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005 ispr.) definiše članovima 236. do 238. (u prilogu). Članom 236. pravo da obavlja dobrovoljno zdravstveno osiguranje dato je i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje (RZZO) kao i pravnim licima koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom (društvima za osiguranje). Postoji i mogućnost da dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu organizovati i sprovoditi i investicioni fondovi za zdravstveno osiguranje ali samo u skladu sa posebnim zakonom (koji nije donet).
Zakonom je definisano da Vlada, na predlog ministra, uređuje vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, uslove, način i postupak organizovanja i sprovođenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja a uveden je i primat Zakona o zdravstvenom osiguranju nad drugim zakonima u regulisanju oblasti dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, tj ako se dobrovoljno zdravstveno osiguranje na drugačiji način uređuje drugim zakonom, primenjivaće se odredbe Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Vlada RS je 2008. godine donela Uredbu o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 108/2008 i 49/2009), kojom su (članom 2.) kao pravni subjekti koji mogu organizovati i sprovoditi delatnost dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja definisani Republički zavod i društva za osiguranje. Što se tiče primene propisa, članom 3. je regulisano da ako Zakonom o zdravstvenom osiguranju i Uredbom nije drugačije uređeno, na organizaciju i sprovođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja primenjuju se odredbe Zakona o osiguranju.
Društvo za osiguranje koje želi da se bavi ovom vrstom osiguranja mora imati dozvolu Narodne banke Srbije, dok se RZZO poslovima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja može baviti i bez te dozvole (član 9. Uredbe).
To u startu stavlja osiguravače u neravnopravan položaj, jer se dozvola za obavljanje poslova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja od strane NBS izdaje u skladu sa Zakonom o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 70/2004-ispr, 61/2005 – dr. zakon 85/2005 – dr. zakon, 101/2007, 63/2009 – odluka US i 107/2009) (po dobijanju pozitivnog mišljenja od strane Ministarstva zdravlja o ispunjenosti uslova za organizovanje i sprovođenje određene vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja).
Pri dobijanju dozvole neophodno je obezbediti na primer poslovni plan, predlog akata poslovne politike (opšti i posebni uslovi osiguranja sa tarifom premije, odluka o tehničkim osnovama osiguranja, odluka o kriterijumima, načinu utvrđivanja i tabeli maksimalnog samopridržaja i ukupnom iznosu samopridržaja, pravilnik o uslovima i načinu deponovanja i ulaganja sredstava društva, pravilnik o maksimalnim stopama režijskog dodatka, pravilnik o formiranju i načinu obračunavanja i visini prenosnih premija, pravilnik o formiranju i načinu obračuna matematičke rezerve, pravilnik o načinu utvrđivanja dela tehničke premije za isplatu nastalih neisplaćenih obaveza (rezervisane štete), pravilnik o formiranju i korišćenju rezervi za izravnavanje rizika, pravilnik o uslovima i načinu saosiguranja i reosiguranja, pravilnik o uslovima i načinu ostvarivanja regresa, pravilnik o postupanju sa obrascima evidencije o polisama) sa mišljenjem ovlašćenog aktuara, dokaz o propisanoj organizacionoj, poslovnoj i tehničkoj osposobljenosti...
Članom 30. Uredbe regulisane su vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja i to paralelno, privatno i dodatno zdravstveno osiguranje.
Društvo za osiguranje može da sprovodi paralelno dobrovoljno zdravstveno osiguranje (s tim što se pod ovim podrazumeva i vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje se ugovara za slučaj korišćenja zdravstvene zaštite osiguranika za vreme boravka u inostranstvu, ako se to osiguranje pruža kao jedina usluga u skladu sa zakonom) ali i kombinaciju pobrojanih vrsta DZO a RZZO paralelno i dodatno dobrovoljno zdravstveno osiguranje, kao i njihovu kombinaciju.
Ostali člnavi Uredbe ne prave razliku između RZZO i društava za osiguranje.
Imajući u vidu da su društva za osiguranje u neravnopravnom položaju u odnosu na RZZO (jer delatnošću se mogu baviti samo na osnovu dozvole NBS, koja je veoma zahtevna a u cilju zaštite interesa osiguranika) a RZZO samo na osnovu svoje odluke mišljenja sam da bi bilo poželjno da se postigne ravnopravnost pravnih subjekata, naročito imajući u vidu Ustav RS (članovi 82. i 84.) koji garantuje ravnopravnost svih oblika svojine i slobodno tržište.
Napominjem da je slično rešenje našem (moglo bi se reći i istovetno) sprovedeno i u Republici Hrvatskoj gde je Zakonom o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju ("Narodne novine" broj 85/06., 150/08. i 71/10) i Pravilnikom o uvjetima i načinu provođenja dopunskog zdravstvenog osiguranja ("Narodne novine" broj 2/09. i 123/09.) propisano da dobrovoljno zdravstveno osiguranje sprovodi Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO) i društva za osiguranje registrovana za obavljanje djelatnosti osiguranja u Republici Hrvatskoj. U neformalnim kontaktima sa hrvatskim osiguravačima konstatovano je da se HZZO za sada nema nameru koristiti pomenutu mogućnost ali osiguravači spremaju materijal za ustavnu tužbu (po osnovu narušavanja ravnopravnog učešća na tržištu).
Republika Srbija – podaci za 2009. godinu – dobrovoljno zdravstveno osiguranje 2.081.703.000 dinara (4.5% ukupne premije osiguranja) od čega 1.151.718.000 dinara (55,33%) čini dobrovoljno zdravstveno osiguranje za vreme boravka u inostranstvu. Tehnički rezultat (odnos sume rešenih i rezervisanih šteta sa merodavnom tehničkom premijom osiguranja) je 0.6 (60,06%).
U RZZO postoji Sektor za dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Postoji ponuda vezana za stomatologiju (podrazumeva refundaciju troškova stomatološke zdravstvene zaštite; individualno i kolektivno; isključena je protetika) i putno osiguranje (pokriće je do 30.000 eura), teže bolesti sa dopunskim rizicima (isplata ugovorene sume u slučaju postavljanja dijagnoze) i bolnički dan (isplata dnevne naknade u slučajuležanja u bolnici; karenca 2 meseca, za porođaj 9 meseci). Planira se proširenje ponude na specijalističke preglede i participaciju.
P R I L O G
Zakon o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 109/2005 ispr.)
V DOBROVOLJNO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje može organizovati i sprovoditi Republički zavod i pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje (u daljem tekstu: osiguravač).
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje mogu organizovati i sprovoditi i investicioni fondovi za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, u skladu sa posebnim zakonom.
Vlada, na predlog ministra, uređuje vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, uslove, način i postupak organizovanja i sprovođenja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.
Ako je dobrovoljno zdravstveno osiguranje na drukčiji način uređeno drugim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona i propisa donetih za sprovođenje ovog zakona.
Uredba o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 108/2008 i 49/2009)
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje može organizovati i sprovoditi Republički zavod za zdravstveno osiguranje (u daljem tekstu: Republički zavod) i pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje (u daljem tekstu: društvo za osiguranje).
Ako je dobrovoljno zdravstveno osiguranje na drukčiji način uređeno drugim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje i ova uredba.
Ako zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje i ovom uredbom nije drukčije uređeno, na organizaciju i sprovođenje dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje osiguranje.
Na odnose između ugovornih strana u organizaciji i sprovođenju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi i ova uredba.
Obavljanje poslova dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja
Republički zavod može da organizuje i sprovodi dobrovoljno zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom kojim se uređuje obavezno zdravstveno osiguranje i ovom uredbom.
Dobrovoljno zdravstveno osiguranje može da organizuje i sprovodi društvo za osiguranje, koje je dobilo dozvolu za obavljanje poslova osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uređuje osiguranje, pod uslovima propisanim zakonom i ovom uredbom.
III VRSTE DOBROVOLJNOG ZDRAVSTVENOG OSIGURANJA
Vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja su:
1) paralelno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstvene zaštite koji nastaju kada osiguranik ostvaruje zdravstvenu zaštitu koja je obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem na način i po postupku koji su drukčiji od načina i postupka ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja koji je propisan zakonom kojim se uređuje zdravstveno osiguranje i propisima donetim za sprovođenje tog zakona;
2) dodatno zdravstveno osiguranje je osiguranje kojim se pokrivaju troškovi zdravstvenih usluga, lekova, medicinsko-tehničkih pomagala i implantata, odnosno novčanih naknada koji nisu obuhvaćeni pravima iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno osiguranje na veći sadržaj, obim i standard prava, kao i iznos novčanih naknada obuhvaćenih obaveznim zdravstvenim osiguranjem;
3) privatno zdravstveno osiguranje je osiguranje lica koja nisu obuhvaćena obaveznim zdravstvenim osiguranjem ili koja se nisu uključila u obavezno zdravstveno osiguranje, za pokrivanje troškova za vrstu, sadržaj, obim i standard prava koja se ugovaraju sa davaocem osiguranja.
Društvo za osiguranje može da organizuje i sprovodi vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iz stava 1. ovog člana.
Republički zavod može da organizuje i sprovodi vrste dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana.
Pod dobrovoljnim zdravstvenim osiguranjem u smislu stava 1. ovog člana smatra se i vrsta dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koje se ugovara
Zakon o osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 55/2004, 70/2004-ispr, 61/2005 – dr. zakon 85/2005 – dr. zakon, 101/2007, 63/2009 – odluka US i 107/2009)
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i poslova reosiguranja
Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje poslova osiguranja i poslova reosiguranja podnose osnivači akcionarskog društva za osiguranje ili, u njihovo ime, lice koje oni ovlaste.
Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:
1) ugovor o osnivanju;
2) predlog statuta;
3) dokaz da je na privremeni račun kod banke uplaćen novčani deo osnovnog kapitala iz člana 28 ovog zakona;
4) poslovni plan akcionarskog društva za osiguranje;
5) predlog akata poslovne politike iz člana 58. stav 2. tač. 1) - 12) ovog zakona, sa mišljenjem ovlašćenog aktuara;
6) spisak akcionara po prezimenu, imenu i adresi, odnosno firmi i sedištu, sa ukupnim nominalnim iznosom akcija i procentom učešća u osnovnom kapitalu akcionarskog društva za osiguranje;
7) za akcionare - pravna lica koji su kvalifikovani imaoci:
(1) rešenje o upisu u registar,
(2) prepis akcionara iz knjige akcionara, odnosno dokaz iz drugog odgovarajućeg javnog registra, ako je akcionar akcionarsko društvo za osiguranje,
(3) finansijski izveštaji, sa mišljenjem ovlašćenog revizora za poslednje tri godine,
(4) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od šest meseci,
(5) overenu kopiju rešenja nadležnog organa uprave o utvrđivanju i naplati poreza za tekuću, odnosno prethodnu godinu,
(6) i druge dokaze od značaja za ocenu boniteta akcionara;
8) za akcionare - fizička lica, koji su kvalifikovani imaoci:
(1) dokaz da to lice u poslednje tri godine nije bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je otvoren ili sproveden postupak prinudne likvidacije, odnosno stečaja,
(2) dokaz da to lice nije bezuslovno osuđivano za krivična dela protiv privrede, imovine, službene dužnosti i korupcije, na kaznu zatvora duže od tri meseca,
(3) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od šest meseci,
(4) overenu kopiju rešenja nadležnog organa uprave o utvrđivanju i naplati poreza za tekuću, odnosno prethodnu godinu;
9) spisak lica koja su povezana sa kvalifikovanim imaocima, sa dokazom o načinu povezanosti iz člana 33. ovog zakona;
10) za fizička lica koja su predložena za članove uprave (članovi upravnog odbora i direktor) i nadzornog odbora:
(1) dokaz o ispunjenosti uslova u pogledu školske spreme, kvalifikacije i profesionalnog iskustva,
(2) dokaz da to lice u poslednje tri godine nije bilo član uprave, nadzornog odbora ili nosilac posebnih ovlašćenja u pravnom licu nad kojim je otvoren ili sproveden postupak prinudne likvidacije, odnosno stečaja,
(3) dokaz da to lice ne podleže ograničenjima izbora propisanim ovim zakonom, a koja se odnose na članove uprave i nadzornog odbora akcionarskog društva za osiguranje,
(4) dokaz da to lice nije bezuslovno osuđivano na kaznu zatvora dužu od tri meseca,
(5) dokaz nadležnog organa uprave o izmirenju poreza, ne stariji od šest meseci,
(6) overenu kopiju rešenja nadležnog organa uprave o utvrđivanju i naplati poreza za tekuću, odnosno prethodnu godinu;
11) ime i prezime lica koje će obavljati poslove ovlašćenog aktuara, sa podacima iz tačke 10) ovog stava ili predugovor sa pravnim licem registrovanim za obavljanje aktuarskih poslova, kao i dokaz o osiguranju od odgovornosti za štetu koju ovlašćeni aktuar može prouzrokovati datim mišljenjem;
12) dokaz o propisanoj organizacionoj, kadrovskoj i tehničkoj osposobljenosti akcionarskog društva za osiguranje za obavljanje poslova iz ugovora o osnivanju i akata poslovne politike.
Za osnivače - strana lica, dokumentacija iz stava 2. ovog člana podnosi se u overenom prevodu na srpski jezik.
Narodna banka Srbije bliže propisuje uslove i način dokazivanja ispunjenosti uslova iz stava 2. ovog člana, kao i potrebnu organizacionu, kadrovsku i tehničku osposobljenost akcionarskog društva za osiguranje.
USTAV REPUBLIKE SRBIJE
1. Ekonomsko uređenje
Osnovna načela
Član 82.
Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
Republika Srbija je jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga.
Uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje se kroz socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca.
Položaj na tržištu
Član 84.
Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.
Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.
Prava stečena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena.
Strana lica izjednačena su na tržištu sa domaćim.
