Uvek je teško pisati o temi koja sa jedne strane ne predstavlja nešto što budi interesovanje javnosti na prvu loptu, dok sa druge strane ima značajan uticaj na svačiji život. Osiguranje kao tema u potpunosti ispunjava oba uslova tj to je nešto što se na prvi pogled u životu ne primećuje i što ima neki imaginarni značaj neuhvatljiv na prvi pogled, dok sa druge strane, često (i to najčešće u trenucima "vanrednog stanja") predstavlja nezaobilaznu činjenicu koja svojim postojanjem i kvalitetom determiniše budućnost.
Bez ikakve želje da pružam naučnu definiciju nečeg tako multidisiplinarnog kao osiguranje - probaću da ga opišem jednom rečenicom i to iz pozicije čitaoca - tj nekog ko se osiguranjem ne bavi, ne koristi ga (osim ako nije zakonom propisano, kao na primer - obavezno osiguranje autoodgovornosti) i nije baš ni siguran da mu nedostaje. Dakle iz takve (udobne pozicije) osiguranje je preuzimanje sopstvene budućnosti u svoje ruke.
Pošto ovakva definicija previše liči na predizborni slogan - evo i pojašnjenja kroz (opet politički primer): prvo treba prihvatiti da neizvesnost predstavlja nešto sasvim isvesno i budućnost nam može (i pored sveg našeg truda) doneti mnogo neželjenih stvari. Naravno da postoje načini da se od neželjenih stvari poprilično zaštitite (pa ako ne volite poplave, pravite kuće na brdu) ali potpune zaštite - nema. Osiguranje predstavlja način da tu i takvu neželjenu budućnost dočekate bar spremni za nov početak. Pa ako polave unište sve što imate - tu se pojavi neko ko Vam da novac da popravljate što se popraviti da, tj da kupujete ponovo ono čemu spasa nema.
Opet će neko reći - politika: pa zar pred svake izbore ne viđamo gomile političara koji rade upravo to, tj seku trake i predaju ključeve od kuća u sjajnijem, lepšem i starijem(!) Jaši Tomiću (kao najsvežiji primer). E pa nije to isto i to i takvo "sečenje traka i postavljanje kamena temeljaca" jeste politika (tj predizborna kampanja) ali ti što se slikaju kako dobijaju ključeve od kuća 3 godine posle poplave, i sami zahvalni više čestim izborima i potrebi političara da se slikaju nego nekom jakom koji vodi računa o njima su oni koji osiguranje nisu imali, koji o poplavama nisu razmišljali dok se nisu desile i koji su posle poplava čekali da im neko (država/političar) pokloni novu kuću.
Ne pokušavajući da ljudima koji su preko noći bežali od nabujale vode i ujedno ostali bukvalno bez ičeg, posebno stajem na muku jer svestan sam da je jako teško izgubiti sve, ali pretpostavljam da je još teže bilo toliko dugo čekati na novu kuću, ali... Država nije majka pa da vodi računa o svojoj deci (floskula glasi da ću ja svoj život dati za otadžbinu, suprotnih obećanja i nema baš puno) a i da jeste, pitanje je ko će to da plati, tj da li se ima para u budžetu baš za svaku srušenu kuću?
Da ne bi smo ulazili u takve situacije (preko noći izgubiti sve a onda stajati u (višegodišnjem) redu za milostinjnu) postoji osiguranje. Platiš premiju i čekaš naplatu štete (krajnje pojednostavljeno). Država se tu meša samo da bi kontrolisala da osiguravači ne nestanu baš preko noći (malo li je). NIje baš da se to ne dešava, ali sistem osiguranja ima sopstvene mehanizme "zaštite" (reos, saos, investicije...) i na kraju svima bude lepo. Osiguravači lepo zarađuju ali kada se desi nešto teško/ružno/štetno ... oni lepo i solventno isplaćuju.
E sad koliko i kako, pitaće neko? Plaćaju i mnogo i malo, taman onoliko koliko se ugovori (2006te oko 15 milijardi dinara), ali plaćaju samo onima koji su osiguranje zaključili i pod uslovima koji su zaključeni. Na duže staze državi može biti samo jeftinije (tj nama kao poreskim obveznicima) da izađe iz "biznisa izgradnje porušenih kuća", za početak samo da nadjemo druga mesta gde bi slikali političare. A naknadu šteta prepustimo profesionalcima - osiguravačima.
Naravno postavlja se i pitanje - kako prepoznati kvalitet osiguravača - znate ono - kako da budete sigurni da će osiguravač kada se desi poplava u Jaši Tomiću imati dovoljno para da isplati sve popravke i sve izgradnje novih kuća? Tu sad u igru ulazi država (preko svog nadzornog organa - Narodne banke Srbije), koja je postavila pravila igre za osiguravače i kontroliše da li se svi igrači pravila i pridržavaju. Ali o tome drugi put.
Za sad samo, prolećnoj poplavi predizbornih slogana, pridružujemo još jedan - preuzmi sopstvenu sudbinu u svoje ruke.
PS Ako želimo da budemo "aktuelni" možemo dodati na kraju slogana - u Srbiji s Kosovom.
