Režijski dodatak kao kriterijum cene za ocenu ekonomski najpovoljnije ponude u procesu javne nabavke usluge osiguranja
Premija osiguranja sastoji se od funkcionalne premije i režijskog dodatka.
Funkcionalna premija sastoji se od tehničke premije, a može sadržati i doprinos za preventivu, ako je uračunat u premiju osiguranja. Režijski dodatak služi za pokriće troškova poslovanja osiguravajuće kompanije (troškovi zaključivanja ugovora o osiguranju, troškovi naplate premija, lični dohoci i drugi administrativni troškovi)
.
Tehnička premija služi za izravnanje rizika u osiguranju i treba da iznosi onoliko koliko je potrebno za isplate iz osiguravajućeg fonda na ime pokrića nastalih šteta kao posledica osiguranih budućih neizvesnih događaja, kao i za isplatu osiguranih suma kod osiguranja života. Ona se utvrđuje na bazi dugogodišnjih statističkih podatakao verovatnoći ostvarenja i o finansijskim posledicama ostvarenja štetnih događaja.
Društva za osiguranje vode statističke i druge podatke po grupama i vrstama osiguranja, a koje koriste za izradu tehničkih osnova i tarifa premija i za obavljanje aktuarskih poslova.
S druge strane, pravilnik o maksimalnim stopama režijskog dodatka spada u akte poslovne politike društva za osiguranje i postoje jasno propisana ograničenja koliki deo ukupne premije osiguranja može biti pripisan režijskom dodatku.
Kao jedan od ključnih problema pri nabavljanju usluge osiguranja putem javne nabavke jeste definisanje kriterijuma koji bi definisali ekonomski najpovoljniju ponudu.
Zakon o javnim nabavkama definiše 2 vrste kriterijuma za ocenjivanje najpovoljnije ponude u postupku javne nabavke:
_ ekonomski najpovoljnija ponuda,
_ najniža ponuđena cena.
Kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude zasniva se na različitim elementima u zavisnosti od predmeta javne nabavke, kao što su:
1. ponuđena cena,
2. uslovi plaćanja,
3. rok isporuke ili izvršenja usluge ili radova,
4. kvalitet, ...
Svakom elementu kriterijuma u konkursnoj dokumentaciji odrećuje se relativni značaj, tj ponder.
Pri proceni vrednosti javne nabavke kod usluge osiguranja, kao kriterijum cene, uzima se visina premije osiguranja.Većina gore pobrojanih kriterijuma su u slučaju pružanja usluge osiguranja opisnog karaktera i jako ih je teško jasno ponderisati ili spadaju u grupu kriterijuma u kojima ponuđači usluge mogu pružiti jako slične uslove. Jedini kriterijum koji jeste jasno merljiv jeste ponuđena cena.
Problem cene pružanja osiguravajuće usluge jeste što se jedan njen deo, tj tehnički deo premije može posmatrati i kao merilo kvaliteta. Što je veća cena osiguranja, tj tehnički deo premije, veća je sigurnost da će eventualne naknade, tj odštetni zahtevi biti plaćeni!
Naravno da posmatrati ovako pojednostavljeno predstavlja veliku grešku jer povećanje tehničkog dela premije samo po sebi nije dovoljna garancija solventnosti osiguravača ali se navodi u želji posmatranja ugla posmatranja na cenu osiguranja. Drugim rečima, visina tehničke premije bi se pre mogla posmatrati kao ocena kvaliteta osiguavača nego kao ocena cene.
Predlog je da se u delu ekonomskih kriterijuma ocene ponude usluge osiguranja, uprocesu javne nabavke, kao ponuđena cena posmatra režijski dodatak, a da se tehnička premija iskazuje posebno u ponudi i da ne bude predmet ponderisanja sa aspekta cene. Osnovni cilj predloga jeste da se postigne mehanizam ocene ponuđene cene koji bi ograničio osiguravače da konkurišu cenom snižavajući svoje profite a ne ugrožavajući solventnost.
Zadržavanje zadovoljavajućeg nivoa solventnosti osiguravača je od suštinskog značaja jer se razvoj osiguranja. između ostalog, oslanja i na poverenje pa bi svako neispunjenje obaveza iz ugovora o osiguranju, bilo kog osiguravača, ostavilo posledice na celokupnom tržištu.
Predlogom, tj izdvajanjem tehničkog dela premije iz cene osiguranja sa aspekta procesa javne nabavke, štiti se glavni "izvor fondova za isplatu šteta", tj tehnička premija. Konkurisanje cenom ograničilo bi se na režijski dodatak i tako oslobodilo tehničku premiju pritiska pribave osiguranja, a ujedno obezbedilo zaštitu profesionalnom dostizanju i održavanju solventnosti osiguravača.
Ispunjavanjem osnovnih pretpostavki predloga došlo bi do zaustavljanja trenda urušavanja premija osiguranja za poslove pribavljene putem javnih nabavki jer ukoliko bi se i neki osiguravač upustio u nelojalno i poslovno neopravdano snižavanje cena, urušavanje premije bilo bi ograničeno na režijski dodatak tj odvojeno od tehničke premije, čime bi se sačuvale pretpostavke solventnosti osiguravača.
