Kod reosiguranja saosiguranih rizika, javljaju se dve vrste problema: određivanje maksimalne moguće štete (MMŠ ) i izbor reosiguravača.
Prvi problem je izražen samo u takvom kontekstu saosiguranju kod koga postoji solidarna odgovornost (kakva je situacija u Srbiji). Naime, iako postoji "podela" tj raspodela rizika na više saosiguravača, potencijalna odgovornost kod svakog saosiguravača postoji za celokupnan rizik (bez obzira na deo premije). Samim tim može se desiti da MMŠ kod nekog (ili svih) saosiguravača prevazilazi samopridržaj iako proporcionalni deo premije tj "preuzetog" rizika ne vodi u takvu situaciju. U takvoj situaciji svaki saosiguravač bi morao da reosiguranjem obezbedi potpuno pokriće za celokupan rizik. Suštinski bi se desilo da rizik bude višestruko reosiguran, tj došlo bi do nepotrebnog odliva sredstava u reosiguranje.
Drugi problem nastaje zbog činejnice da reosiguravači izbegavaju kumulaciju rizika pa izbegavaju da isti rizik (tj njegove delove) primaju u svoj portfelj preko različitih cedenata (osiguravača). Stoga u ugovorima o reosiguranju nije retka klauzula isključenja rizika iz saosiguranja. Posledica je da su saosiguranim rizicima sužene opcije reosiguranja (tj svaki saosiguravač bi morao da pronađe reosiguravajuće kapacitete koji se međusobno ne dodiruju). Imajući u vidu da na istom prostoru radi relativno ograničen broj reosiguravača, ovo može predstavljati problem za jako velike rizike (za koje se u principu i traži prekogranično reosiguranje).
No comments:
Post a Comment