U Srbiji je posao saosiguranja "zakomplikovan" i članom 935. "Zakona o obligacionim odnosima" (Sl list SFRJ br 29/78, 39/85, 45/89, Odluka USJ i 57/89, Sl list SFRJ br 31/93 i Sl list SCG br 1/2003 – Ustavna Povelja). Naime, kao što je već napomenuto, saosiguranje u teoriji postoji u dve svoje forme: kada svaki saosiguravač odgovara samo za deo rizika koji je "preuzeo" i kada svaki saosiguravač odgovara osiguraniku za naknadu cele štete.
Pomenuti član ZOO glasi: "Kad je ugovor o osiguranju zaključen sa više osiguravača koji su se sporazumeli o zajedničkom snošenju i raspodeli rizika, svaki osiguravač naznačen u polisi osiguranja odgovara osiguraniku za potpunu naknadu."
Pitanje: Da li se odredba o zajedničkom nošenju rizika člana 935. ZOO primenjuje i kada se na polisi osiguranja imenuje samo vodeći osiguravač, tj da li se u slučaju regulisanja međusobnih obaveza saosiguravača kroz prateći ugovor (a ne direktno na polisi osiguranja) primenjuje član 935. ZOO?
Da bi se ovo razjasnilo potrebno je upustiti se i u tumačenja pojma "polisa osiguranja". Polisa osiguranja definisana je članom 902. ZOO koji glasi:
" (1) U polisi moraju biti navedeni: ugovorne strane, osigurana stvar, odnosno osigurano lice, rizik obuhvaćen osiguranjem, trajanje osiguranja i period pokrića, svota osiguranja ili da je osiguranje neograničeno; premija ili doprinos, datum izdanja polise i potpisi ugovorenih strana.
(2) Polisa osiguranja može biti privremeno zamenjena listom pokrića u koju se unose bitni sastojci ugovora.
(3) Osiguravač je dužan upozoriti ugovarača osiguranja da su opšti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ugovora i predati mu njihov tekst, ako ti uslovi nisu štampani na samoj polisi.
(4) Izvršenje obaveze iz prethodnog stava mora biti konstatovano na polisi.
(5) U slučaju neslaganja neke odredbe opštih ili posebnih uslova i neke odredbe polise primeniće se odredbe polise a u slučaju neslaganja neke štampane odredbe polise i neke njene rukopisne odredbe, primeniće se ova poslednja.
(6) Prema sporazumu ugovarača, polisa može glasiti na određeno lice, po naredbi ili na donosioca."
Članom 903. ZOO predviđeno je i osiguranje bez polise : "Uslovima osiguranja mogu biti predviđeni slučajevi u kojima ugovorni odnos iz osiguranja nastaje samim plaćanjem premije."
Važno je naglasiti da se član 935. ZOO nalazi u Glavi XVII pod nazivom "Osiguranje" u Odeljku 2 ("Osiguranje imovine") dok postoje i odeljci 1 ("Zajedničke odredbe za imovinska osiguranja i osiguranja lica") i 2 ("Osiguranje lica"), tako da bi se moglo tumačiti da se pomenuta odredba odnosi samo na eventualna saosiguranja u osiguranju imovine.
Važno: U "Prednacrtu Građanskog zakonika Srbije", koji je trenutno u proceduri javne rasprave (rad započet 2006. godine) nema pomena promene člana 935. Zakona o obligacionim odnosima.
Statistika: Na osnovu zbirnog bilansa stanja i uspeha sektora osiguranja u Srbiji za 2009. godinu premija preneta u saosiguranje je nivoa oko 320 miliona dinara (u 2008. godini je bila nešto preko 440 miliona dinara). Istovremeno, premija preneta u reosiguranje je 5,12 milijardi dinara 2009. godine tj 4 milijarde dinara 2008. godine.
Ne postoje podaci u kojim vrstama osiguranja je dolazilo do saosiguranja niti kome su prenete premije sasoiguranja (prihodi od premija osiguranja i sasoiguranja se daju zbirno) a najviše premije u saosiguranje su predali Delta Đenerali osiguranje, Dunav osiguranje i DDOR.
Kao što zbirni podaci iz bilansa stanja i uspeha pokazuju saosiguranje se relativno retko primenjuje. Razlozi verovatno leže u nesavršenosti saosiguranja kao alata za izravnanje rizika i nerazvijenih tržišnih odnosa u kojoj se međusobna saradnja u pribavi osiguranja može tretirati kao narušavanje konkurencije.
U tom kontekstu, pregogranično saosiguranje može ima pozitivan uticaj:
1. ne narušava konkurenciju (jer su tržišta saosiguravača različita) i
2. uvodi širu geografsku disperziju rizika.
Moglo bi se čak konsatovati da prekogranično saosiguranje ima više pozitivnih aspekata od saosiguranja u okviru jednog tržišta.
No comments:
Post a Comment