Automatsko ili okvirno saosiguranje (saosiguravači se na bazi reciprociteta dogovore o međusobnom učešću u pokriću određenih procenata dogovorenih rizika). Unapred se definišu: predmet saosiguranja tj grupa rizika ili vrsta osiguranja koja je predmet ugovora, način (procenat) raspodele rizika, nivo automatskog prihvata rizika, prenos premije (po svakoj uplati, mesečno, kvartalno...), način isplate šteta...
Fakultativno saosiguranje je takva vrsta saosiguranja gde se za svaki pojedinačni rizik vrši raspodela tj pojedinačno ugovaranje.
Otvoreno je pitanje (i kod automatskog i kod fakultativnog saosiguranja) da li ili ne u polisi osiguranja navoditi pojedinačno svakog saosiguravača (ovo pitanje je naročito aktuelno u Sbiji zbog formulacija u Zakonu o obligacionim odnosima)? Ukoliko svaki saosiguravač odgovara samo za deo rizika koji je primio u saosiguranje onda svakako da i neophodno je da osiguranik mora imati slobodu izbora saosiguravača. S druge strane, da bi svaki saosiguravač odgovara za celokupnu štetu, prethodni uslov je da svaki saosiguravač bude naveden u polisi. Sprovođenje automatskog saosiguranja po svojoj suštini veoma liči na reosiguranje (jer je nejasno kako obezbediti saglasnost svih osiguranika za svako pojedinačno saosiguranje koje bi se uklopilo u "opšti ugovor o saosiguranju").
Druga podela saosiguranja je:
Saosiguranje putem vodećeg saosiguravača (lidera) i
Putem svih osiguravača (zajednički).
U prvom slučaju, kada se poslovi saosiguranja ostali saosiguravači vodećem poveravaju poslove obrade obračuna i naplate premije. Vodeći saosiguravač sa osiguranikom obavlja pregovore oko preuzimanja rizika, šalje ponudu, zaključuje ugovor o osiguranju, radi obračune i vodi naplatu premije. Moguće je da mu se u potpunosti povere i poslovi likvidacije šteta (uz klauzulu uvida). Ovakav način je jednostavniji za primenu a posledično i češći. Važno je ipak naglasiti da i u ovom slučaju, vodeći saosiguravač nikada ne nastupa samo u svoje ime već u ime svih saosiguravača.
Pitanje: Da li svi osiguravači neposredno učestvuju u pokriću, tj da li je osiguranik "svestan" svih osiguravača?
Bitna karakteristika saosiguranja je da u njemu nastaje neposredan odnos između saosiguravača i osiguranika, tj između osiguranika i svakog pojedinačnog osiguravača (u ovome se i sastoji razlika između saosiguranja i reosiguranja, što će kasnije biti komentarisano i na primerima). Na prvi pogled postoji sličnost između višestrukog osiguranja i saosiguranja (u oba posla osiguranik sklapa ugovore sa više osiguravača, jedina razlika je (mada suštinska) u tome što kod višestrukog osiguranja osiguravači ne moraju biti svesni jedni drugog i ne postoji nikakav njihov međusobni dogovor o raspodeli rizika dok je kod saosiguranja to uslov).
Pitanje: Da li svi osiguravači "snose" ceo rizik ili samo srazmerno delu preuzete premije?
Ukoliko svaki saosiguravač odgovara samo za svoj deo obaveze, može se desiti da zbog nesolventnosti jednog od saosiguravača osiguranik ostane uskraćen za deo naknade štete. S druge strane, ukoliko svaki saosiguravač odgovara za celokupnu štetu, rizik nesolventnosti nekog od saosiguravača se preliva sa osiguranika na druge saosiguravače. I jedan i drugi model postoje u praksi mada je "anglosaksonski" pristup u kome svako nosi samo svoj deo rizika sve prisutniji (u Srbiji je na snazi još uvek drugačiji pristup, tj solidarna odgovornost osiguravača).
Da bi sistem saosiguranja u potpunosti funkcionisao, može se reći da postoji potreba da svaki saosiguravač odgovara samo za svoj udeo u šteti (tj da postoji nezavisnost od eventualnih nelikvidnosti ili stečaja ostalih saosiguravača) jer se na taj način obezbeđuje veća sloboda osiguravača za ulazak u predmetne poslove. S druge strane takav pristup zahteva da osiguranici imaju dovoljno znanja koje bi im omogućilo kvalitetan izbor saosiguravača a i nikako se ne sme doći u situaciju da je osiguranik "primoran" da ulazi u ugovorni odnos sa nekim osiguravačem (tj mora postojati potpuna zaštita slobodnog tržišta).
U ovom kontekstu je važno ponoviti sledeće: da bi se saosiguranje razlikovalo od višestrukog osiguranja (kada je isti rizik delimično ili potpuno) osiguran kod više osiguravača potrebno je da postoji jedinstveni ugovor o saosiguranju (ili su saosiguravači označeni na polisi osiguranja ili postoji prateći ugovor o saosiguranju koji definiše prava i obaveze, kako prema osiguraniku tako i među saosiguravačima).
Važna pitanja postoje i oko realizacije ugovora o osiguranju (nastanak osiguranog slučaja) a takođe i u vezi probleme u vezi eventualnog raskida ugovora (na primer pitanje raskida usled neplaćanja premije ili granični slučaj kada osiguranik plati dugujuću premiju osiguranja a vodeći saosiguravač je ne prenese ostalim saosiguravačima). Da li se u slučaju sudskog spora svaki saosiguravač pojavljuje kao samostalna stranka ili se pojavljuju kao jedinstveni suparničari?
No comments:
Post a Comment